Зворник

Пројектна област

Општина Зворник, са становништвом од око 52000, налази се у источном дијелу Републике Српске, дуж лијеве обале ријеке Дрине која представља границу са Републиком Србијом. Град Зворник (16000 становника) налази се на просјечној надморској висини од 130-300 метара надморске висине. Четири сусједна насеља до града Зворника рачуна се као укупна градска популација 27000 становника. Активне индустрије обухватају производњу алуминијум оксида, индустрија гума, металопрерађивачка и производња млијека.
 
 

Локација општине Зворник
 

Лијева обала ријеке Дрине - поглед узводно

Водоводне и канализационе услуге у општини обезбјеђује општинско предузеће "Водовод и Комуналије". Предузеће обезбјеђује снабдијевање водом цијелокупног градског становништва од 27000 становника, са три зоне притиска који чине урбано подручје Зворника, као и четири сусједна насеља. У више удаљена градска насеља Козлук, Каракај и Брањево постоје засебни водени дистрибутивни системи.

Водоснабдијевање у систему Зворник је обезбјеђено из два извора, изворишта "Сопотник" и "Дјевање" (укупан максимални капацитет од 60 л / с), и четири бунара. Два бунара се налазе у Зелинском Пољу, са дубине од 14 м и просјечног капацитета 35 л / с сваки. Ови извори су ријетко оперативни, и представљају резервне капацитете. Два бунара на локацији Мејдан и локацији у центру града (30 л / с, капацитет) се редовно користе, и снабдијева водоводни систем Зворник. Тилић Ада (55 л / с капацитет), снабдијева посебан систем у сусједном насељу Каракај. Мјерачи протока су инсталисани на главним извориштима.
На основу разговора са запосленим предузећа, квалитет воде скоро увијек је у складу са прописима Републике Српске, па се редовно конзумира од стране становника као пијаћа вода. Било је неколико периода током којег је било микробиолошке контаминације, због ниских резидуала хлора у неким дијеловима система.

Примарни систем дистрибуције воде има укупну дужину од 25км, пречника до 300мм. Цијевни материјали, прије свега састоје се од азбест-цимента, поцинкованог гвожђа, са врло мало полиетиленских цијеви. У протеклих 30 година није вршена рехабилитација постојећег водоводног система. Необрачуната за вода процијењена је на 70 одсто. Само око 15% од 9000 прикључака има водомјере.

Приоритетни циљеви пројекта

Водоводни систем Сјевер ће обезбиједити пијаћу воду до 8400 становника (7200 у овом тренутку) у седам сеоских насеља (Кисељак, Јасеница, Скочић, Трновица, Падјине, Роћевић и Доњи Шепак), који се налази око 15 км сјеверно од градског подручја Зворника.

Пројектна област – Водовод Сјевер

Водоводни системи тренутно не постоје у овој области. Становници у овим насељима се тренутно напајају преко индивидуалних бунара, служећи једно или више домаћинстава. Потрошња домаћинстава представља скоро цијелокупну потражњу за водом у овим сеоским насељима. Неколико насеља укључују велики број кућа за одмор (викендице), у којима се ријетко борави, од стране становника који живе и раде у иностранству.

Фаза 1. Водоводни систем Сјевер обухвата:

• Развој новог бунара и црпне станице на локацији "Пађинско Поље“
• Хлорисање станица
• 1.9 км транспортних цијевовода
• 37.2 км примарне и секундарне дистрибутивне мреже
• Осам резервоара
• Десет препумпних станица
• Трафо станице

Изградња новог бунара и пумпне станице (дизајн капацитет К = 25 л / с) предложено је на локацији "Пађинско Поље", дуж лијеве обале реке Дрине (просјечна надморска висина од 125-130 м). На предложеној станици за хлорисање ће се вршити дозирање натријум-хипохлорда.
Транспортни цијевовод ДН280мм ПЕВГ дужине 1.9 км би повезивао нови бунар са главним резервоаром Орловац (Р1). Ваздушни вентил и муљни испусти су предложени на високим и ниским тачкама дуж овог потисног цијевовода.
Дистрибутивни систем се састоји од ХДПЕ цијеви, у распону од ДН90-225мм, називних притисака у распону од 10 до 16 бара. Систем укључује 65 ваздушних вентила, 60 муљних испуста, и 188 противпожарних хидраната.
Предвиђене су три висинске зоне снабдијевања, које ће се снабдијевати преко препумпних станица и посебних резервоара. Прва зона ће се снабдијевати из главног резерара (Р1). Дрга ће се снабдијевати из пет резервоара (Р2-Р6) и шест препумпних станица (ПС1 - ПС6), док ће се трећа зоан снабдијевати из два резервоара (Р7 и Р8) и четири препумпне станице (ПС7 да ПС10).

Треба напоменути да Општина је већ обезбедила велики дио (око 80%) од укупних трошкова пројекта путем сопствених извора и средстава из Развојног Програма Републике Српске. Намјера је да се кроз употребу ЕИБ кредита и грант средстава из ИПА затвори релативно мали јаз у финансирању.